Svet fudbala je prepun priča o spektakularnim transferima gde se zvezde kreću između klubova za neverovatne sume. U svakom prelaznom roku, klubovi ulažu mnogo u sticanje talenata za koje veruju da će poboljšati konkurentsku prednost njihovog tima, vođeni obećanjem golova i slave koji bi mogli da uslede. Međutim, ne završavaju se svi transferi bajkovito. Realnost je često surova, sa mnogim potezima visokog profila koji se ispostavljaju kao neusklađenost kako za igrače, tako i za njihove nove klubove.
Ovaj fenomen promašaja transfera je intrigantan i višestruk. Igrači dovedeni kao potencijalni game-changeri mogu da se bore zbog raznih faktora—bilo da se radi o izazovu prilagođavanja stilu igre nove lige, teškoćama u prilagođavanju drugačijem kulturnom okruženju ili jednostavno ogromnom pritisku da opravdaju svoje visoke cene. Posledice takvih neuspešnih transfera su značajne: mogu da promene karijere uključenih igrača, utiču na finansijsko zdravlje klubova, pa čak i da promene sigurnost posla menadžera.
Analizom nekih od najvećih neuspeha transfera u istoriji fudbala, možemo istražiti složenost i rizike koji su svojstveni tržištu transfera, nudeći uvid u nesigurnu ravnotežu između potencijalne nagrade i rizika neuspeha sa visokim troškovima.
Najskuplji transfer promašaji
Klupski transferi često uključuju ogromna finansijska ulaganja uz očekivanje jednako značajnog prinosa. Svake sezone klubovi iz celog sveta izdvajaju značajne sume u nadi da će obezbediti igrače koji mogu da ih odvedu do pobede i priznanja. Međutim, svaki skupi transfer ne kulminira uspehom. Neki od najskupljih poteza u istoriji fudbala završili su razočaranjem, a igrači nisu ispunili kolosalna očekivanja postavljena njihovim transferom. Ovi transferi služe kao opomena, ilustrujući nepredvidljivu prirodu fudbala gde čak i najperspektivniji potpisi mogu da se pokolebaju pod teretom svojih cena i intenzivnim ispitivanjem globalnog reflektora ovog sporta.
Eden Azar iz Čelsija u Real Madrid
Prelazak Edena Azara u Real Madrid u leto 2019. bio je jedan od najiščekivanijih poteza u fudbalu. Nakon veoma uspešnog sedmogodišnjeg boravka u Čelsiju, gde se etablirao kao jedna od najsjajnijih zvezda Premijer lige, Azar se preselio u Madrid za početni iznos od oko 100 miliona evra, koji bi mogao da poraste na 146 miliona evra uz bonuse.
Azar se pridružio Real Madridu sa impresivnim skorom iz vremena u Čelsiju: postigao je 110 golova u 352 nastupa, osvojio dve titule u Premijer ligi i brojna pojedinačna priznanja, uključujući i najboljeg igrača Premijer lige u sezoni 2014-2015. Njegova sposobnost da sa lakoćom dribla pored odbrambenih igrača, u kombinaciji sa njegovom vizijom i sposobnošću da postigne gol, učinila ga je jednim od napadača koji se najviše plaše u Evropi.
Međutim, Azarovo vreme u Real Madridu nije opravdalo očekivanja zbog niza nesrećnih okolnosti, pre svega upornih povreda, posle čega Azar nije uložio potreban trud da održi fizičku spremu na nivou. Njegovo ograničeno vreme igre je posledično uticalo na nivoe njegovih performansi, što je dovelo do mnogo nižeg učinka u smislu golova i asistencija u poređenju sa njegovim vrhunskim godinama u Čelsiju. Azarov mandat u Real Madridu se smatra jednim od manje uspešnih transfera visokog profila u novijoj fudbalskoj istoriji.
Hari Magvajer iz Lester Sitija u Mančester Junajted
Transfer Harija Megvajera u Mančester junajted u leto 2019. označio je značajan trenutak u svetu fudbala, pre svega zbog rekordne naknade. Mančester junajted je platio 80 miliona funti za Megvajera, čime je postao najskuplji defanzivac na svetu u to vreme. Ovaj transfer iz Lester Sitija je viđen kao strateški potez Junajteda da ojača svoju odbranu, što je bila tema za zabrinutost u prethodnim sezonama.
Megvajer je postao istaknut u Lester Sitiju i postao poznat po svom komandnom prisustvu u odbrani, sposobnostima u vazduhu i liderskim kvalitetima. Njegovi nastupi za Lester i Englesku na Svetskom prvenstvu u fudbalu 2018, gde je bio ključan u trčanju tima do polufinala, zapali su za oko vrhunskim klubovima.
U Mančester Junajtedu su očekivali da Megvajer stabilizuje i vodi odbranu. Ubrzo nakon što se pridružio, dobio je kapitensku traku. Međutim, uprkos nekim solidnim nastupima, njegova forma je doživela fluktuacije, sa nekim velikim greškama i trenucima neizvesnosti koji su doveli do kritika od strane stručnjaka i navijača. Ogromna naknada za transfer često je bila centralna tačka u diskusijama o njegovim nastupima.
Megvajer je ostao ključna figura u postavci Mančester Junajteda, redovno nastupajući u njihovoj odbrani. Dolasci Rafaela Varana i Lisandra Martinesa nisu mnogo popravili situaciju u odnosi na period igre sa Lindelofom. Njegov ugovor ističe na leto 2025. godine i Junajted se već priprema za njegov odlazak pošto su doveli talentovanog Lenija Jora iz Lila.
Filipe Kutinho iz Liverpula u Barselonu – 135 miliona evra
Brazilac je u redove Liverpula stigao iz milanskog Intera gde je stigao kao tinejdžer iz Vaska. Tokom tri godine, Kutinjo nije dobio pravu šansu, jednu sezonu je proveo na pozajmici u Espanjolu i to je iskoristio Liverpul koji je platio 13 miliona evra da ga dovede na Enfild. Nasuprot 5 golova u 47 utakmica u Milanu, Kutinjo je tokom 5 godina u Liverpulu odigrao 201 meč i postigao 54 gola i stekao status standardnog reprezentativca Brazila. Barselona je dugo pokušavala da ga dovede i uspela je u januaru 2018. godine za iznos koji je na kraju dostigao 135 miliona evra.
U Barseloni, Kutinjo je proveo tri i po sezone, osvojio dva puta Primeru i jedan kup, međutim nije se uklopio u tim i njegove igre bile su daleko ispod očekivanog nivoa. Da doda so na ranu, Barselona je tokom sezone 2019/20 poslala Kutinja na pozajmicu u Bajern, a te ekipe su se sastale u četvrtfinalu Lige šampiona. Te sezone igrala se samo jedna utakmica zbog Covid-19 pandemije, a Bajern je demolirao Barselonu u Lisabonu sa 8:2. Poslednja dva gola su delo upravo Kutinja koji je upisao i asistenciju za Levandovskog. Kasnije, Bajern je osvojio trofej u finalu protiv PSŽ-a.
Romelu Lukaku iz Intera u Čelsi – 113 miliona evra
Najbolji strelac u istoriji belgijske reprezentacije prvobitno je stigao u Čelsi 2011. godine kao osamnaestogodišnjak iz Anderlehta za čak i tada prilično pristupačnu cenu od 15 miliona evra, međutim za Lukakua nije bilo mesta u iskusnoj ekipi iz Londona i posle pozajmica u Vest Bromviču i Evertonu, tim iz Liverpula doveo ga je u svoje redove za otprilike 39 miliona evra. Dobrim igrama u Evertonu obezbedio je transfer u Mančester Junajted koji se nadao da će novim transferom iz Evertona zameniti Vejna Runija koji se istog leta vratio u matični klub.
Dve godine je Lukaku odigrao na Old Trafordu bez trofeja, ali je prelaskom u Inter iz Milana postao jedan od glavnih igrača ekipe koji su doprineli da se Skudeto vrati na stadion Đuzepe Meaca posle 11 godina. To je navelo Čelsi da 2021. godine dovede ponovo belgijskog centarfora, a ovog puta iskeširali su masivnih 113 miliona evra, 98 miliona više nego 10 godina ranije.
Prva sezona pod novim vlasništvom Čelsija bila je turbulentna, a Lukaku je postigao 15 golova u 44 utakmica u svim takmičenjima, a nestrpljiv novi menadžment predvođen Todom Bolijem odlučio se za nove promene i Lukakua je vratio u Inter na jednogodišnju pozajmicu vrednu nešto manje od 8 miliona evra. Kada je na to doda suma od 5,8 miliona koliko je Roma platila za isti period, ukupno je Čelsi u manjku od oko 100 miliona na drugom transferu belgijskog napadača. I pored solidne sezone u glavnom gradu Italije, nije izgledno da će Vučica odlučiti da zadrži Lukakua.
Kepa Arizabalaga iz Atletik Bilbaa u Čelsi
Transfer Kepe Arrizabalaga u Čelsi 2018. godine označio je značajan trenutak na tržištu fudbalskih transfera, prvenstveno zbog rekordne naknade koja je uključena. Čelsi je potpisao Kepu iz Atletik Bilbaa za 71 milion funti, što ga čini najskupljim golmanom na svetu. Ovaj potez usledio je nakon odlaska Tiboa Kurtoa u Real Madrid, zbog čega je Čelsiju hitno potreban golman vrhunske klase.
Rođen u Ondaroi u Španiji, Kepa je napredovao u Atletik Bilbau, etablirajući se kao jedan od perspektivnih mladih golmana La Lige. Njegovi nastupi u Bilbau pokazali su njegove reflekse, sposobnost zaustavljanja šuta i veštinu u igri sa loptom pod nogama, atribute koji su se svideli Čelsiju i njihovom tadašnjem menadžeru Maurisiju Sariju.
Očekivalo se da će Kepa odmah učvrstiti svoju poziciju dugogodišnjeg Čelsija broj jedan i pomoći u održavanju takmičarskog statusa kluba u Premijer ligi i Evropi. U početku, Kepin mandat u Čelsiju počeo je pozitivno, sa nekim izuzetnim performansama. Međutim, njegovo vreme u klubu obeležili su usponi i padovi.
Tokom finala Liga kupa 2019. protiv Mančester Sitija, gde je Kepa odbio da bude zamenjen Vilijem Kabaljerom uoči izvođenja penala, uprkos Sariovoj odluci da ga zameni. Ovaj incident je pokrenuo pitanja o njegovoj disciplini i odnosu sa upravom, bacivši senku na njegov profesionalizam. Vremenom su ovi problemi doveli do smanjenja samopouzdanja narednih menadžera, a do sezone 2020. Čelsi je potpisao Eduarda Mendija, koji je brzo preuzeo mesto golmana prvog izbora.
Iako je Kepa pokazao uvid u svoj potencijal i bio je deo timova koji su sa Čelsijem osvojili UEFA Ligu šampiona i Ligu Evrope, visoka očekivanja postavljena njegovom rekordnom visinom transfera učinila su da njegov mandat deluje neodoljivo. Njegov slučaj pokazuje pritisak koji dolazi sa transferima visokog profila, posebno kada je igrač doveden da zameni ključnu figuru kao što je Kurtoa.
Deni Drinkvoter iz Lester Sitijaa u Čelsi – 30 miliona evra
Transfer Denija Drinkvotera iz Lester Sitija u Čelsi u septembru 2017. bio je jedan od zapaženih poteza u prelaznom roku tog leta. Ovaj potez, procenjen na oko 35 miliona funti, doveo je Drinkvotera na Stamford Bridž poslednjeg dana prelaznog roka, ponovo ga ujedinivši sa Ngolo Kanteom, sa kojim je uspostavio sjajno partnerstvo na sredini terena tokom Lesterovog bajkovitog osvajanja titule u Premijer ligi 2016. godine.
U Lesteru, Drinkvater je bio integralni igrač zbog svoje radne brzine, sposobnosti dodavanja i taktičke inteligencije. Njegovi nastupi tokom sezone osvajanja titule Lestera pod vođstvom Klaudija Ranijerija bili su posebno izvanredni, sa njegovom sposobnošću da kontroliše tempo igre i pruži ključne asistencije. U Čelsiju su očekivali da će ojačati opcije na sredini terena i doneti deo dinamike koja je bila ključna za uspeh Lestera.
Međutim, Drinkvoterovo vreme u Čelsiju nije prošlo kako je planirano. Njegov mandat u klubu bio je poremećen nizom izazova, uključujući povrede koje su ometale njegovu sposobnost da obezbedi redovno mesto u timu. Kada je igrao, borio se da se prilagodi stilu Čelsija pod uzastopnim menadžerima i nije mogao da ponovi formu koju je pokazao u Lesteru. Sa sistemom i dubinom sastava koji nisu pogodovali njegovom stilu igre, Drinkvoter je smatrao da su mogućnosti prvog tima sve ograničenije.
Situacija je dovela do nedostatka vremena za igru, a Drinkvoter se ubrzo našao u nemilosti. Bio je pozajmljen raznim klubovima, uključujući Barnli, Aston Vilu, Kasimpašu i Reding, u pokušaju da oživi svoju karijeru i dobije više vremena za igru. Nažalost, ove pozajmice takođe nisu obnovile njegovu formu, i nastavio je da se bori sa formom i kondicijom.
Transfer Denija Drinkvotera u Čelsi često se navodi kao primer koliko izazovno može biti za igrače da ponove svoj uspeh kada prelaze između klubova sa različitim očekivanjima i stilovima igre. Takođe naglašava rizičnu prirodu fudbalskih transfera, gde čak i dokazanim talentima može biti teško da se prilagode novim sredinama.
Paul Pogba iz Juventusa u Mančester Junajted
Transfer Pola Pogbe iz Juventusa nazad u Mančester Junajted u leto 2016. bio je jedan od najzanimljivijih poteza u to vreme. On se vratio u klub koji je napustio istekom ugovora četiri godine ranije, za tadašnji svetski rekord od 89 miliona funti. Ovaj transfer je viđen ne samo kao glavna izjava o namerama Mančester Junajteda, već i kao povratak kući za igrača koji se razvio u jednog od najboljih svetskih talenata na sredini terena tokom svog boravka u Italiji.
Tokom svog boravka u Juventusu, Pogba je bio je sastavni deo dominacije Juventusa u Seriji A, pomogao je klubu da osvoji četiri uzastopne titule u ligi, dve titule u Kupu Italije i dve pobede u Superkupu Italije. Očekivalo se da će Pogba postati kamen temeljac Junajtedovog veznog reda, vraćajući tim na vrh engleskog i evropskog fudbala. Međutim, njegov drugi boravak u klubu obeležili su nedoslednost i česte povrede. Pored toga, Pogbino vreme u Junajtedu je bilo okarakterisano stalnim medijskim fokusom, koji se često fokusirao na njegove aktivnosti van terena i glasine o nezadovoljstvu menadžerskim taktikama i odlukama, posebno pod Žozeom Murinjom.
Uprkos ovim izazovima, Pogbin mandat u Junajtedu uključivao je zapažene uspehe, kao što je osvajanje Lige Evrope i Liga kupa u svojoj prvoj sezoni. Njegov doprinos u ključnim utakmicama bili su svedočanstvo njegovog talenta. Ipak, ogroman konsenzus je bio da njegov ukupni uticaj nije dosledno ispunjavao očekivanja postavljena njegovom svetskom rekordnom visinom transfera. Činilo se da njegov odnos sa klubom oscilira između trenutaka briljantnosti i perioda frustracije, kako za njega tako i za navijače.
Zlatan Ibrahimović iz Intera u Barselonu
Transfer Zlatana Ibrahimovića iz milanskog Intera u Barselonu u leto 2009. bio je jedan od najzanimljivijih poteza u fudbalu tog vremena. Dogovor je bio posebno značajan ne samo zbog značajnog iznosa naknade, koja je prijavljena kao 46 miliona evra, već i zbog toga što je uključivao razmenu Samjuela Etoa iz Barselone u milanski Inter, dodajući dodatnu intrigu i složenost transferu.
Ibrahimović je stigao u Barselonu nakon impresivnog boravka u Interu, gde se etablirao kao jedan od najboljih svetskih napadača. U Interu je osvojio tri uzastopne titule u Seriji A i bio je najbolji strelac lige u sezoni 2008-2009. Njegova sposobnost da proizvede trenutke izuzetne veštine i njegovo fizičko prisustvo na terenu viđeni su kao savršen dodatak Barseloni Pepa Gvardiole, timu koji je već bio slavljen zbog svog stila i uspeha, koji je upravo osvojio tripletu prethodne sezone.
Očekivanja od Ibrahimovića u Barseloni bila su velika. Na njega se gledalo kao na figuru koja bi mogla da doda drugačiju dimenziju napadu Barselone, pružajući direktniju i fizički impozantniju alternativu njihovoj uobičajenoj tečnoj igri dodavanja. U početku je izgledalo da se Ibrahimović dobro uklopio u tim, postigao je gol u svom debiju u ligi i doprineo važnim golovima tokom prvih nekoliko meseci. Međutim, kako je sezona odmicala, problemi su počeli da se pojavljuju.
Glavni izazovi su proizašli iz kombinacije taktičkih neslaganja i sukoba ličnosti. Ibrahimovićev stil igre, koji je često uključivao držanje lopte i više fizičke igre, nije se uvek dobro uklapao sa Barseloninim brzim dodavanjima, pristupom orijentisanim na pokret. Štaviše, njegov odnos sa Pepom Gvardiolom pogoršao se tokom sezone. Ibrahimović je kasnije u svojoj autobiografiji opisao kako se odnos sa Gvardiolom pogoršao, što je dovelo do toga da se osećao sve više marginalizovanim u timu.
Posle samo jedne sezone u Barseloni, tokom koje je postigao 16 golova u 29 ligaških utakmica, Ibrahimović je pozajmljen Milanu u leto 2010, što je na kraju postalo trajno. Njegov odlazak iz Barselone viđen je kao razočarenje s obzirom na početna očekivanja i visoke finansijske i strateške troškove vezane za njegov transfer.
Saga o Ibrahimoviću u Barseloni se često navodi kao studija slučaja o tome koliko je važno da se stil i ličnost igrača uklope u postojeći okvir kluba, bez obzira na talenat ili reputaciju koji igrač može imati. Njegov transfer naglašava složenu prirodu integrisanja talenata svetske klase u tim koji dobro funkcioniše, naglašavajući da uspeh u fudbalskim transferima uključuje mnogo više od samo sposobnosti koje igrač donosi na terenu.
Gaiska Mendijeta iz Valensije u Lacio – 48 miliona evra
Transfer Gaiske Mendijete iz Valensije u Lacio 2001. bio je jedan od najznačajnijih poteza ranih 2000-ih, odražavajući prirodu transfera fudbala sa visokim ulozima u to vreme. U Valensiji, Mendijeta je postao jedan od najboljih veznjaka u Evropi, što je sastavni deo uspeha tima kako na domaćem, tako i na evropskom nivou. Njegovi nastupi doneli su mu titulu najboljeg veznog igrača u Evropi od strane UEFA dve godine zaredom, ističući njegovu veštinu, kreativnost i sposobnost da postigne gol.
Lacio, željan da pojača svoj tim i da se takmiči na najvišim nivoima italijanskog i evropskog fudbala, potpisao je Mendijetu za neverovatnih osam milijardi pezeta, što ga je činilo šestim najskupljim igračem na svetu u to vreme. U današnjem smislu, ovaj ugovor bi bio blizu granice od 50 miliona evra, naglašavajući ogromnu investiciju Lacija u Mendijetu, očekujući da on ponovi svoju formu i uticaj u Valensiji u Seriji A.
Njegova nesposobnost da se prilagodi italijanskom stilu igre, u kombinaciji sa visokim očekivanjima i možda taktičkom postavkom u Laciju, doprineli su njegovom slabašnom učinku. Ovaj oštar pad forme bio je iznenađujući i razočaravajući i za Lacio i za Mendijetu, s obzirom na njegova prethodna priznanja i dokazane rezultate.
Posle samo jedne sezone, Lacio je odlučio da pozajmi igrača Barseloni gde je igrao jednu sezonu, a potom u Midlsbro gde je na kraju prešao trajno i završio karijeru. Njegov transfer ostaje snažan primer koliko izazovno može biti za igrače da se prilagode novim ligama i timovima, bez obzira na njihove prethodne uspehe.
Luka Jović iz Ajntraht Frankfurta u Real Madrid – 60 miliona evra
Prelazak Luke Jovića iz Ajntrahta u Real Madrid u leto 2019. bio je jedan od najiščekivanijih poteza tog prelaznog roka. Srpski napadač se pridružio španskom gigantu za iznos od oko 60 miliona evra nakon senzacionalne sezone u Bundesligi i Ligi Evrope, gde je pokazao svoje umeće kao golgeter.
U Ajntrahtu iz Frankfurta, Jović je bio deo moćnog napadačkog trojca zajedno sa Antom Rebićem i Sebastijanom Alerom. U sezoni 2018-2019 postigao je 17 golova u Bundesligi i 10 golova u Ligi Evrope, pomogavši svom timu da stigne do polufinala drugog takmičenja. Njegova sposobnost da postigne gol sa različitih pozicija, zajedno sa njegovom kliničkom završnicom i pokretom od lopte, učinila ga je jednim od najtraženijih mladih napadača u Evropi. Real Madrid je Jovića video kao potencijalnog dugoročnog naslednika svoje stare udarne snage i očekivao je da će on biti ključni igrač u podmlađivanju njihovih napadačkih opcija.
Međutim, Jovićev prelazak u Real Madrid nije prošao po planu. Njegovu prvu sezonu u klubu obeležile su poteškoće u pronalaženju regularnog mesta u startnoj postavi, jer se mučio da se prilagodi taktičkim zahtevima tadašnjeg menadžera Zinedina Zidana. Prisustvo Karima Benzeme, koji je uživao u jednoj od najboljih faza svoje karijere, ograničilo je Jovićeve prilike da ostvari značajan uticaj. Pored toga, Jovićev stil igre, koji je uspevao na servisima iz širokih zona i brzim prelazima u Frankfurtu, nije se dobro uklapao sa pristupom Real Madrida zasnovanom na posedu lopte.
Odlazak u Italiju
Povrede i problemi van terena dodatno su zakomplikovali njegovu situaciju, što je rezultiralo ograničenim vremenom za igru. Jovićeva nesposobnost da se uspostavi u timu dovela je do spekulacija o njegovoj budućnosti u klubu, pa je na kraju ponovo pozajmljen Ajntrahtu iz Frankfurta u januaru 2021. u pokušaju da ponovo pronađe svoju formu. Real nije bio zadovoljan i odlučio je da dozvoli igraču transfer u Fiorentinu na leto 2022. bez obeštećenja i za određene procente od prodaje. Istim principom Jović je godinu dana kasnije prešao u Milan.
Najveći transfer promašaji van Top 10
Muke Čelsija sa napadačima
Čelsi nije morao da brine za špic napada sve dok je u klubu bio Didije Drogba. Međutim, teško su mu pronalazili parnjaka u napadu, a deluje još teže naslednika. Deluje da je samo Dijego Kosta opravdao poverenje i bio je važan za osvajanje titula 2015. i 2017. godine.
- Alvaro Morata iz Real Madrida – €66 miliona – 24 gola u 72 utakmice, međutim Morata je izbegao Top 10 pošto je Čelsi u ovom slučaju vratio dobar deo ulaganja povratkom Morate u Atletiko Madrid gde je Španac počeo karijeru.
- Fernando Tores iz Liverpula – €58,5 miliona – Još jedan igrač koji nije opravdao cenu koju je Čelsi platio, međutim doprinos u Ligi šampiona 2012. godine i gol Barseloni pomogao je Toresu da izbegne Top 10. Veliki promašaji posle transfera od 50 miliona funti i samo 1 gol u 18 utakmica u prvoj polusezoni najviše su ostali u sećanju navijača londonskog kluba.
- Andrej Ševčenko iz Milana – €44 miliona – Posle fantastične karijere u Milanu 23 gola u 78 utakmica za Čelsi naterali su Plavce da se oproste od legendarnog napadača koji se vratio u matični Dinamo Kijev bez obeštećenja.
- Timo Verner iz Lajpciga – 53 miliona – Još jedan igrač koji je učestvovao u donođenju ušatog pehara na Stamford Bridž, međutim posle generalno dve slabe sezone Verner se vratio u Lajpcig za 20 miliona.
- Miši Batšuaji iz Marseja – €39 miliona – Belgijanac je više vremena proveo na pozajmicama u Dortmundu, Valensiji, Kristal Palasu i Bešiktašu, pre nego što je 2022. prešao u Fenerbahče. Za Čelsi je postigao 25 golova na 77 utakmica.
Najveći transfer promašaji Premijer lige
Naravno nije samo Čelsi grešio, iako neki od poslednjih transfera Plavaca prete da se nađu na novim listama u bliskoj budućnosti. Njihova tri rivala iz Londona nalaze se na vrhu sledeće liste, zajedno sa greškama dvojca iz Mančestera i tima sa Enfilda. Kao u slučaju Čelsija izostavljeni su neki igrači koji su još uvek u klubu (poput Antonija i Sanča) i koji i dalje imaju šansu da opradavaju uloženo.
| Igrač | Transfer iz | Transfer u | Cena | |
| 1. | Nikola Pepe | Lil | Arsenal | 80 miliona |
| 2. | Sebastijan Aler | Ajntraht Frankfurt | Vest Hem | 50 miliona |
| 3. | Tangi Ndombele | Lion | Totenhem | 62 miliona |
| 4. | Elijakim Mangala | Porto | Mančester Siti | 45 miliona |
| 5. | Fred | Šahtjor | Mančester Junajted | 59 miliona |
| 6. | Robinjo | Real Madrid | Mančester Siti | 43 miliona |
| 7. | Mario Baloteli | Milan | Liverpul | 20 miliona |
| 8. | Lazar Marković | Benfika | Liverpul | 25 miliona |
| 9. | Škodran Mustafi | Valensija | Arsenal | 41 milion |
| 10. | Huan Sebastijan Veron | Lacio | Mančester Junajted | 42.6 miliona |
Najveće greške Serije A
Velikani Juventus i Milan imaju po tri velika promašaja. Zanimljivost u Italiji je što je većina igrača zapravo prelazila iz jednog u drugi tim Serie A, ali drugačiji sistemi i veća očekivanja uzrokovali su da sledeći transferi budu velike greške:
| Igrač | Transfer iz | Transfer u | Cena | |
| 1. | Gabriel Barbosa | Santos | Inter | 29.5 miliona |
| 2. | Felipe Melo | Fiorentina | Juventus | 25 miliona |
| 3. | Rikardo Kvarezma | Porto | Inter | 24.6 miliona |
| 4. | Andrea Bertolaći | Roma | Milan | 21 milion |
| 5. | Amauri | Palermo | Juventus | 22.8 miliona |
| 6. | Marselo Salas | Lacio | Juventus | 25 miliona |
| 7. | Hose Mari | Atletiko Madrid | Milan | 19 miliona |
| 8. | Gustavo Bartelt | Lanus | Roma | 7 miliona |
| 9. | Đanluiđi Lentini | Torino | Milan | 9.5 miliona |
| 10. | Aleksandar Kokorin | Spartak Moskva | Fiorentina | 4.5 miliona |
Najveći transfer promašaji u Primeri
Barselona sa još pet velikih promašaja prednjači u Primeri. Real Madrid je osim Vudgejta i Baljića imao i promašaje u vidu drugih engleskih igrača (Oven i MekManaman), lošu epizodu je imao i Valter Samjuel, a ni dva srpska internacionaca se nisu snašla u Madridu (Dejan Petković i Perica Ognjenović).
| Igrač | Transfer iz | Transfer u | Cena | |
| 1. | Osman Dembele | Dortmund | Barselona | 135 miliona |
| 2. | Antoan Grizman | Atletiko Madrid | Barselona | 120 miliona |
| 3. | Denilson | Sao Paulo | Betis | 30 miliona |
| 4. | Džonatan Vudgejt | Njukasl Junajted | Real Madrid | 18.3 miliona |
| 5. | Đovani | Kruzeiro | Barselona | 20 miliona |
| 6. | Keirison | Palmeiras | Barselona | 14 miliona |
| 7. | Martin Brajtvajt | Leganjes | Barselona | 18 miliona |
| 8. | Sebastijan Abreu | San Lorenco | Deportivo la Korunja | 10.5 miliona |
| 9. | Džozi Altidor | Njujork | Viljareal | 7.3 miliona |
| 10. | Elvir Baljić | Fenerbahče | Real Madrid | 21 milion |
Najveći promašaji u Bundesligi
U Nemačkoj najčešće je grešio Bajern, što ne čudi s obzirom na platežnu moć Bavaraca. Prednjače Lukas Ernandes i Renato Sančes koji nikad nisu mogli da se probiju u startnih 11. Breno nikad nije izrastao u pouzdanog štopera, a pritom je imao i probleme sa zakonom, dok Mario Gece nije opravdao očekivanja posle neočekivanog transfera iz Dortmunda. Kada je reč o Dortmundu izdvojili su se Niko Šulc koji je odigrao samo 61 utakmicu za tim sa Vestfalena tokom četiri sezone, dok je napadač Viktor Ikpeba postigao samo 4 gola u 37 utakmica.
Karlos Alberto odigrao je samo 5 mečeca za Verder i njegov drugi izlet u Evropi bio je potpuni promašaj nakon titule prvaka Evrope sa Portom 2005. godine. Slično je prošao i Zijani u Volfsburgu: odigrao je 23 meča bez gola i upisao je samo dve asistencije.
Markus Berg je dobio više prilika od Ikpebe i odgovorio je sa 13 golova u 70 utakmica za Hamburg, dok je listu zaključio Bril Embolo koji nikad nije opravdao veliki novac koji je Šalke uložio.
| Igrač | Transfer iz | Transfer u | Cena | |
| 1 | Lukas Ernandes | Atletiko Madrid | Bajern Minhen | 80 miliona |
| 2 | Renato Sančes | Benfika | Bajern Minhen | 35 miliona |
| 3 | Niko Šulc | Hofenhajm | Dortmund | 25.5 miliona |
| 4 | Karlos Alberto | Korintijans | Verder Bremen | 7.8 miliona |
| 5 | Breno | Sao Paulo | Bajern Minhen | 12 miliona |
| 6 | Markus Berg | Groningen | HSV | 10 miliona |
| 7 | Karim Zijani | Olimpik Marsej | Volfsburg | 7 miliona |
| 8 | Viktor Ikpeba | Monako | Dortmund | 6 miliona |
| 9 | Mario Gece | Dortmund | Bajern Minhen | 37 miliona |
| 10 | Bril Embolo | Bazel | Šalke 04 | 26.5 miliona |
